Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Sreće

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi. Ona obuhvata:

• Samosvesnost – prepoznavanje sopstvenih emocija
• Samoregulacija – upravljanje emocijama
• Motivacija – sposobnost samopokretanja
• Empatija – razumevanje tuđih emocija
• Društvene veštine – izgradnja kvalitetnih odnosa

Test emocionalne inteligencije

Da biste dobili uvid u svoju emocionalnu inteligenciju, odgovorite na sledeća pitanja sa "T" (tačno) ili "N" (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad, i u nekim situacijama, osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe – ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

1. Razvijanje samosvesti

Prvi korak je prepoznavanje sopstvenih emocija. Pokušajte da identifikujete šta osećate u određenim situacijama i zašto.

2. Upravljanje emocijama

Kada prepoznate emocije, naučite da upravljate njima. Duboko disanje, brojanje do deset ili pauza mogu pomoći u kontrolisanju impulzivnih reakcija.

3. Razvijanje empatije

Stavite se u tuđu kožu. Pokušajte da razumete kako se drugi osećaju i zašto. To će vam pomoći u izgradnji boljih odnosa.

4. Unapređenje društvenih veština

Komunikacija, rešavanje konflikata i timski rad su ključne veštine koje možete razvijati kroz praksu i svesno posvećivanje pažnje.

5. Samomotivacija

Postavljajte realne ciljeve i radite na njihovom ostvarivanju. Fokus na pozitivne ishode može vam pomoći da ostanete motivisani čak i u teškim situacijama.

Neurobiologija emocija

Za naše emocije je odgovorna amigdala – žlezda koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Amigdala je nervno povezana sa mnogobrojnim moždanim centrima, uključujući vizuelni korteks i talamus, i učestvuje u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin i norepinefrin.

Epifiza, poznata i kao pinealna žlezda, takođe igra važnu ulogu u regulaciji emocija. Ona luči melatonin, hormon koji utiče na stabilnost emotivnog sveta i procese starenja, kao i serotonin, "hormon sreće".

Emocionalna inteligencija kod dece

Razvijanje emocionalne inteligencije kod dece je ključno za njihov budući uspeh i sreću. Deca posebno mala "sastavljena su samo od emocija". To su "sundjeri" koji upijaju osećanja iz izraza lica roditelja, tona glasa i načina govora. Negativna osećanja i deca nikako ne idu zajedno.

Roditelji treba da decu uče da izražavaju osećanja sopstvenim rečima ("ja sam veseo", "ja sam tužan"), da prepoznaju osećanja drugih ljudi, i da uvek imaju mogućnost izbora čak i kad ih preplave negativna osećanja. Emocionalno sigurna sredina detetu obezbeđuje podršku, samopouzdanje i osećaj pripadnosti.

Zaključak

Emocionalna inteligencija nije samo teorijski koncept – ona ima praktične posledice na naš svakodnevni život, odnose, posao i ličnu sreću. Dok IQ može otvoriti vrata određenim prilikama, EQ će vam pomoći da se u njima snađete i napredujete. Srećom, EQ se može razvijati tokom celog života, a početak može biti jednostavan – samo treba biti svestan svojih emocija i voljan da radi na njima.

Kao što je rečeno: "Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu." Život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja, a ključ duševnog zdravlja je u umerenosti i sposobnosti da se nosimo sa svim njima na konstruktivan način.